Uvod

Zdravlje i bezbednost pri radu na visini ima ogroman prioritet za lokalne i međunarodne zakonodavne organe. Svake godine samo u Velikoj Britaniji preko 4000 fatalnih povreda izazvano je padom sa visine pri radu.

Kada radite na visini, od SUŠTINSKOG je značaja da budete upoznati sa Propisima o radu na visini iz 2005. (WAHR).

Propisi o obezbeđenju i upotrebi opreme za rad iz 1988 (PUWER) takođe se pozivaju na WAHR obezbeđujući da bude na samom vrhu hijerarhije propisa.

Zakon o zdravlju i bezbednosti na radu iz 1974.

OBAVEZE POSLODAVACA PREMA ZAPOSLENIMA

Propis 2 (2C) Poslodavci
MORAJU da obezbede:
INFORMACIJE
UPUTSTVA
OBUKU
NADZOR (ako je potrebno)
Propis 9
Obaveza poslodavca je da obezbedi svim licima koja
koriste radnu opremu odgovarajuću obuku z cilju zaštite
zdravlja i bezbednosti.
Opšti zahtevi za obuku
1 Zakon o bezbednosti i zaštiti na radu (Prop. 2 [2c] i Prop. 9)
2 PUWER

Propisi i standardi su uvek podeljeni

Propis o radu na visini je upravo to, propis na snazi u VB koji sprovode lokalni organi vlasti, u našem slučaju rukovodioci za zdravlje i bezbednost (HSE). Ali MORA da nam bude jasno da to NIJE standard proizvoođača.

Proizvođački standard za opremu za zaštitu od pada čini deo Direktive o opremi za ličnu zaštitu 89/686/EEC (PPE) koja definiše zakonske obaveze koji obezbeđuju da PPE oprema na evropskom tržištu ima odgovarajući nivo zaštite od opasnosti, što označava “CE” oznaka na PPE opremi. Pošto je ovo nova zakonska mera proizvođači, ili njihovi predstavnici u Evropskoj Uniji, mogu da budu usaglašeni sa tehničkim zahtevima ili direktno, ili putem “Evropskih harmonizovanih standarda” (EHS), pri čemu ovo drugo daje pretpostavku usaglašenosti sa osnovnim zahtevima zdravlja i bezbednosti.

Važno je da oprema koja se kupuje zadovoljava ili prelazi osnovne zahteve direktive i ako je primenjivo, korisnik treba uvek da gleda CE oznaku. Svi proizvođači , uključujući i one za opremu za zaštitu od pada, treba da budu u mogućnosti da obezbede EC deklaraciju o usaglašenosti, EC Uverenje o ispitivanju tipa i rezultate nezavisnih ispitivanja ako je potrebno.

Zanimljivo da je u SAD usaglašenost isključivo potvrđena procesom verifikacije proizvođača i bukvalno bez revizije.

Zato teoretski EU ostaje jedina koja najstrože kontroliše i detaljno ispituje okruženja radi proizvodnje usaglašene opreme u svetu.

Korisnici i kupci treba da imaju u vidu da je sve veći broj prodavaca varalica koji kopiraju proizvode koje izrađuju od materijala ispod standarda i lažno stavljaju CE oznaku na PPE opremu. I jedno i drugo može da se završi, a često se i završava tragično.

Upravljanje rizikom i hijerarhija procene rizika

IZBEGNI
Podrazumeva da su ene detaljne mere da bi se pasivno rizik sveo na minimum pri radu na visini, tj. ograde, mobilne platforme itd. Ostaju vam dve finalne opcije: Sistemi za zadržavanje ili zaštita za zaštitu pri padu.

SPREČI

Sistemi za zadržavanje:
Treba da budu konstruisani u skladu sa EN 363 i ograniče korišćenje proizvoda ili sistema da bi obezbedili da korisnik ne može bude u opasnosti od pada u situacijama gde bi moglo da dođe do klizanja, spoticanja ili pada i da korisnika zadrži ili zaustavi.

 

MINIMIZUJ

Oprema za zaštitu od pada ili opremza zadržavanje prilikom pada: Ovo je apsolutno poslednja mera i treba je koristiti samo kada su sve ostale mere razmotrene i odbačene kao neprikladne.

A, B, C i D o zaštiti od pada

Oprema treba da bude proizvedena prema odgovarajućim EN standardima i ispitana njena usaglašenost, ili u slučaju lokalnih zakona, koje često mogu da imaju prednost kada usvojeni ili harmonizovani standardi nisu primenjivi ili se nalazite van EU.

A – Ankeri

B – Potpuna telesna uprega

C – Uređaj za povezivanje

D – Oprema za spuštanje ili spasavanje

 

 

 

 

Ovaj odeljak bi verovatno trebalo da znači A = “Apsolutna zbrka” standarda, no svejedno činenice su:

Mora se izabrati bezbedno sidro koje će biti dovoljno jako za opremu koja se koristi. Ima, međutim, nekih važnih promena u okviru direktive koje treba napomenuti. Pogledajte tabelu radi pojašnjenja koja klasa ankera ima pretpostavku usklađenosti, npr. sa CE ounakom i odobrenim tipom prema “Evropskom harmonizovanom stanardu”.

Jednom rečju, klase B i E i dalje treba da nose oznaku CE i da budu usaglašene sa osnovnim zathevima direktive o zdravlju i bezbednosti. Klasa C, ankeri, takođe može da ima iznaku CE na osnovu toga da ispunjava zahteve EN 797 klasa C koji su ranije ocenjene i smatra se da ispunjavaju osnovne zahteve o zdravlju i bezbednosti (Aneks II).

Zbunjeni? U većem delu industrije, od dizajnera i proizvođača direktno preko samog EN saveta! Ovo je problem koji traje više od decenije i još uvek nismo ništa bliže standardu koji pokriva praktičnu primenu ove grupe proizvoda.

Na primer, neka sidra su dizajnirana da se deformišu prilikom udara, a metode ispitivanja ne dozvoljavaju ovaj stil ankera.

Lista izuzetaka je beskonačna i mi svi živimo u nadi da će se ovo uskoro rešiti. U međuvremenu, treba svi da znamo da će prednost životnog iskustva uvek biti korišćena ako i kad dođe do nesreće a standard će uvek služiti kao jedina prava tehnička referenca.

U nedostatku standarda koji zapravo imaju smisla i obzirom na činjenicu da se anker još uvek smatra “delom građevinske konstrukcije” pa stoga ne spada u PPE opremu, treba da se vratimo u stari i davno zaboravljeni svet “zdravog razuma” i obezbedimo da sidra uvek budu”dovoljno jaka”..


Zato smo tražili neka brza izračunavanja:
Ako možete da primenite maksimalnu ulaznu snagu od 6 kN na sidro, bilo bi bezbedno i razumno pretpostaviti da strukturna tačka ankera treba da bude jača da bi vam obezbedila razuman faktor bezbednosti. Po pravilu, treba uzeti faktor bezbednosti 2. PPE vijci sa prstenastom glavom treba da budu ispitani na najmanje 10 kN u svim pravcima pada, tako da sa ovim, kao smernicom, možemo na kraju da kreiramo određene referentne tačke.

Savet u standardu EN 795 klase A u vezi sa fiksiranjem ankera u čeličnim ili drvenim konstrukcijama navodi da “projekat ili instalacija treba da bude verifikovana izračunavanjem kvalifikovanog inženjera da može da izdrži snagu tipa ispitivanja”

Ako imate bilo kakve sumnje u vezi sa strukturnim integritetom tačke ankerisanja, treba da tražite mišljenje stručnjaka i nađete bezbednije alternativno kačenje.

Izbor prave uprege treba da se odnosi manje na vaš budžet, a više na bezbednost, pogodnost i odgovarajuću opremu. Ne dozvolite da vas zavaraju sve one trice i kučine o gomili raznih mogućnosti, one često imaju malo toga sa tehničkim prednostima.

Postoje, naravno, trenuci kada bočni D prstenovi, kaiševi, tačke spuštanja i dodatni oslonci za noge ili podloge imaju prednost, ali za osnovne radove na visini obično je dovoljan jednostavan proizvod sa dve tačke.

Osim ako se uprega ne koristi tamo gde nikad neće biti potrebe da se daljinski spasava korisnik, uvek bismo preporučili upregu sa dve tačke kao minimum. To veoma malo povećava troškove, ali obezbeđuje, u slučaju pasavanja kada zadnji D prsten nije dostupan, da spasilac može bezbedno da se poveže sa žrtvom.

Uređaj za povezivanje može da se kreće od prostog užeta za zadržavanje, ako se radi mobilnim radnim platformama sa dizalicom, do užeta za zaustavljanje pada ili blokova za zaustavljanje pada.

Kada birate odgovarajući uređaj za povezivanje važno je da razumete ograničenja svakog tipa i koji su vaši funkcionalni zahtevi u okviru vašeg radnog zadatka.

Osnovna užad

Osnovno uže omogućava korisniku MAKSIMALNO 2 m kretanja od tačke sidrenja i izbor karabinera ili konektora omogućava vam da se povežete direktno sa većim objektima kao što su cevi skele.

Užad “Y” ili “Twin” tipa

Ovaj tip uređaja omogućava korisniku da se prebaci sa jedne tačke kačenja na drugu bez potrebe da se otkačinje, zadržavajući 100% privezanost, idealno za konstrukcije za penjanje ili kad treba da se pomeri sa jednog sidrišta na drugo.

Blokovi za zaustavljanje pada i užad sa samostalnim namotavanjem

Izborom ovakvog stila uređaja sa samostalnim namotavanjem možete slobodno da se krećete u okviru oštrog ugla od 45° u zavisnosti od specifičnih parametara proizvođača. Vertikalna radna dužina je striktno ograničena kapacitetom uređaja, ali je obično MAKSIMALNO 45 m.

Variujacije ovog tipa uređaja obuhvataju “twin” tipe veličine dlana, koji daje iste prednosti kao “twin” ili “Y” tip užeta sa dodatnom prednošću da uređaj uvek može da bude na minimalnoj, a ne na maksimalnoj dužini. Stoga totalna udaljenost zaustavljanja se obično smanjuje zajedno sa potencijalnim opterećenjem udara na telo i konstrukciju.

Hvataljke za uže ili fleksibilne/čvrste linije ankera*
Prost komad užeta, obično trostruko ili sajle u građevini, sa podesivom hvataljkom za uže. Ovo može biti ručno ili automatski.

Hvataljke za uže omogućavaju i horizontalno i vertikalno kretanje i ručno se podešavaju ako horiste horizontalno, ali i dalje postoji rizik isecanja preko oštrih ivica i padanja ili klaćenja u slučaju rada daleko od tačke ankerisanja.

Većina ljudi jedino razmišlja o sprečavanju ili zaustavljanju pada, a malo pažnje posvećuje tome kako da žrtvu spusti dole, kad zaustavi pad.

Tradicionalno se smatralo da je maksimalni period u kojem je žrtva mogla da visi suspendovana u upregi 20 minuta. Ali ovaj vremenski period više ne važi, zapravo, skoro da je nemoguće kvantifikovati koliko dugo osoba može da ostane u suspendovanom položaju, jer ima mnogo varijabila: od težine i građe pojedinca do tipa uprege koju nosi, položaja ankera i toga da li je žrtva u svesnom stanju ili ne.

SPASAVANJE mora da se izvrši ŠTO PRE zbog eventualnih fatalnih medicinskih fenomena ranije poznatih pod nazivom “Suspenziona trauma”. Pravi pojam za ovo stanje je ortostatička intolerancija (ORTO znači “telo” a STATIČKI znači “mirno”). Promena naziva usledila je iz dva razloga.

1 Tehnički, ovo stanje nije klasifikovano kao “trauma”.
Traume se dešavaju trenutno (kao što je polomljena kost) – ovom stanju treba vremena da se ispolji.

2 Suspenzija je samo deo problema – pravi problem je nedostatak kretanja mišića – taj nedostatak kretanja u nogama je ono što tera krv nagore protiv sile gravitacije, NE srce.

Bez ove “mišićne pumpe” krv se povlači u donje ekstremitete, i time ostaje bez kiseonika, jer ne prolazi kroz pulmonarni sistem. Nedostatak kiseonika u krvi vremenom dovodi do oštećenja mozga i vitalnih organa, što dovodi do smrti.

Radnici moraju da budu svesni ovih opasnosti I šta mogu da
urade kada su u položaju suspenzije da bi pomogli sebi dok
čekaju spasavanje.

Podizanje nogu (ako je moguće) tako da je žrtva više u sedećem
položaju ili na leđima pomoći će u sprečavanju povlačenja vena i
omogućiće mu da duže preživi.

Druga dostupna opcija je da koristi suspenzionu omču za upregu,
ovaj sistem omogućava žrtvi da ubaci omču ispod stopala i “stoji”
na njoj, oslobađajući tako pritisak sa prepona i dozvoljavajući
mišićima nogu da se kreću.

Obe metode su očigledno dobre samo ako je žrtva u svesnom stanju
– ako je u besvesnom stanju, žrtva će biti u smrtnoj opasnosti vrlo brzo i najvažnije je da se spasavanju pristupi odmah.
Ako postoji BILO KAKVA mogućnost da dođe do pada (kao što je navedeno u proceni rizika)postoji ZAKONSKA OBAVEZA da postoji PLAN SPASAVANJA.

Propisi o radu na visini 4 – (2) navode da, “Organizacija i planiranje” treba da sadrže “Planiranje vanrednih situacija i spasavanja”. britanski standard BS 8437: 2005 (Kodeks prakse za izbor, korišćenje i održavanje ličnih sistema za zaštitu od pada i opreme koja se koristi na radnom mestu), takođe se poziva na spasavanje:

“Od suštinskog je značaja da postoji određeni plan spasavanja za svako
mesto rada i da ti planovi budu dostupni i ažurirani po potrebi. Resursi
treba da obuhvataju ne samo opremu, već i obučeno osoblje
(pogledajte 11.5 i odredbu 15). Poželjne su metode spasavanja koje
zahtevaju da spasilac bude izložen riziku.

Planovi spasavanja NE MORAJU da budu
komplikovani!
Na osnovu procene rizika, spasavanje može da bude vrlo jednostavno preko:
povlačenja palog radnika na skeli na sledeći niži nivo
korišćenja mobilne radne platforme sa dizalicom da bi se stiglo do žrtve odozdo
Do
korišćenja opreme za pristup na bazi užadi (IRATA
tehničari i u skladu sa BS 7985:2002)
korišćenja uređaja za kontrolu spuštanja
Proizvedena oprema za spasavanje kao što su čekrci,
blokovi za zaustavljanje pada i sistem kolutova.

Svaki rad na visini može da zahteva različiti tip spasavanja, a svaki scenario mora da se posmatra pojedinačno.

S obzirom na navedeno, mnogi sistemi spasavanja radiće u mnogim situacijama, ali vodite računa da NE POSTOJI jedan deo opreme za spasavanje koji je odgovarajući za SVA spasavanja!

Pregled

Poslodavci i njihovi zaposleni nikad ne treba da svate olako rad na visini; neadekvatan izbor opreme, neredovno i loše održavanje i provera, nedostatak plana spasavanja i neodgovarajuća obuka mogu samo da povećaju rizik.

Na modernim radnim mestima, bez obzira da li su u kancelariji ili na gradilištu, svi snose odgovornost i obavezu da brinu za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih kolega.

Jednostavno okretanje glave na drugu stranu kada vidite nešto što je manje od najbolje prakse vas navodi na dodvoravanje je prosto neprihvatljivo.

Zato umesto iznalaženja razloga zašto zaštita od pada ne može da se koristi, razmislite o načinima na koje može, i budite šampion bezbednosti.

Vi svakako vredite mnogo više svojim porodicama i poslodavcu živi. Ne zaboravite, gravitacija ne prašta ako zaboravite da pravilno pričvrstite svoju upregu, povežite svoje uže za bezbedni anker ili nećete imati pretpostavke za spasavanje.

Za više informacija o tehničkom prednostima svih proizvoda
za rad na visini,
opreme za spasavanje i konsultacijama i obuci, obratite se:

ElmaSafety